Суб. окт 23rd, 2021

Вељко Дугошевић

Вељко Дугошевић (Рума, 13.август 1910— Нересница код Кучева 18.новембра 1941 био је учитељ, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југослвије.

Након завршетка учитељске школе у Сомбору радио је неколико година као учитељ у селу Радња, код Кавадарца и Ранилуг код Гњилана. Године 1937 је напустио учитељску службу и почео да студира на Вишој педагошкој школи у Београду. Током студија 1939 године је примљен у чланство тада илегалне Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Био је један од организатора и руководилаца Учитељског удружења „Вук Караџић“, које је окупљало политички активне учитеље, а такође је био и члан Редакције часописа „Учитељска стража”.

Непосредно пред почетак Другог светског рата, заједно са супругом Наталијом добио је учитељску службу у селу Турији, код Кучева истовремено политички делујући у Београду и Пожаревцу. Након окупације Југославије 1941. године, активно је радио на организовању Народноослободилачког покрета (НОП) и учествовао у првим оружаним акцијама. Учествовао је у формирању првих партизанских група и био најпре командант Звишког партизанског одреда, а од септембра 1941. године командант Пожаревачког партизанског одреда.  Под његовом командом, одред је ослободио велику територију на подручју пожаревачког округа, а учествовао је и у ослобођењу Петровца, Кучева, Голубца, Жагубице и др.

У току Прве непријатељске офанзиве, половином новембра 1941. године, Штаб Пожаревачког одреда се из Кувечва повукао ка Хомољским планинама. У селу Нересници Штаб је 18. новембра 1941. године био изненађен и опкољен од стране јаких недићевских и четничких снага Косте Пећанца. Штитећи одступницу одреда, Вељко је погинуо са аутоматом у рукама. У знак сећања на првог команданта Пожаревачки партизански одред је носио његово име.

За народног хероја проглашен је 9. маја 1945. године.